Sportski trening i/ili program korektivnog vežbanja biće onoliko uspešni koliko su precizno i tačno definisani i planirani. Zbog toga je, pored odgovarajućih dijagnostičkih procedura kojima se procenjuje početno stanje, neophodan odabir i konkretna kontrola trenažnih parametara (režim rada, veličina opterećenja, opseg i brzina pokreta itd.). U savremenom sportu i rehabilitaciji vežbanje se ne može sprovoditi bez primene odgovarajuće dijagnostike. Specifična merenja predstavljaju nezaobilazno sredstvo procene neuromišićne funkcije, bez obzira da li se radi o povredama skočnog zgloba, kolena, kuka, ramena ili vrata.
‒ definisanje osnovnih parametara koje je potrebno poboljšati vežbama, odnosno procena uspešnosti realizovanog programa vežbanja.
‒ nakon fizikalne terapije, a pre početka programa korektivnog vežbanja, radi utvrđivanja deficita i definisanja parametara koje je potrebno poboljšati vežbama; procena uspešnosti sprovedenog programa rehabilitacije.
– odabirom odgovarajućeg opsega pokreta, opterećenja, vrste mišićne kontrakcije (posebno za svaki od oba antagonistička mišićna para) i uz stalnu povratnu informaciju, vrši se najsigurnije i najefikasnije jačanje mišića, bez obzira da li se radi o treningu ili rehabilitaciji.
‒ pre operativno i po završetku određenih faza oporavka, s ciljem definisanja kriterijuma koji se moraju ispuniti tokom oporavka i pri oceni spremnosti za povratak sportskim aktivnostima, treningu i takmičenju.
‒ utvrđivanje postojećih deficita ili neuravnoteženosti u mišićnoj funkciji koji predstavljaju potencijalni rizik za nastanak sportskih povreda.
